ZASADObavesti me

BLOG

Salata u negrejanom plasteniku: setva i sadnja u jesen

Poslednje ažuriranje: 26. oktobar 2026.

Kad se iz plastenika uklone paradajz, krastavac i paprika, prostor ne mora da stoji prazan do proleća. Zelena salata dobro podnosi hladnoću i spada u povrće koje se u jesen i zimu gaji u plastenicima bez dopunskog grejanja. Ovde je opisano kada je seješ i rasađuješ, koliko hladnoće trpi i šta joj treba da zavije glavicu.

Kada sejati i rasađivati

U zaštićenom prostoru salata se gaji od druge polovine septembra pa sve do kraja aprila. Za jesenju i zimsku proizvodnju rasad se seje od početka septembra, a biljke se rasađuju oko mesec dana posle setve. Setva i rasađivanje mogu da se ponavljaju u razmacima, sve do kraja oktobra. Ako vodiš zelenu salatu u aplikaciji ZASAD, setva i rasađivanje ti stižu kao dnevni zadaci prema fazi biljke i prognozi vremena, uz podsetnik kada dođe vreme.

Ako je kraj oktobra, a rasad još nije spreman, plastenik nije izgubljen za ovu sezonu. Rasad salate može da se proizvodi i tokom decembra. Salata posejana u decembru, ili krajem decembra i početkom januara, stiže za berbu krajem marta i u aprilu.

Nekoliko brojeva koji pomažu u planiranju:

  • Rasad salate se proizvodi četiri do šest nedelja. Leti je to bliže četiri nedelje, a zimi traje nedelju-dve duže.
  • Od rasađivanja do berbe zimi obično prođe oko dva meseca, zavisno od temperature, vlage i vode.
  • Ukupna vegetacija salate traje od 50 do 120 dana, u zavisnosti od sorte.

Izbor sorte

Za zimsko gajenje izbor sorte je presudan. Sorta za proleće gajena zimi može da uopšte ne zavije glavicu. Zimska sorta gajena u proleće ili leto, obrnuto, brzo izbaci cvetno stablo. Zato za plastenik u ovo doba biraj sorte namenjene zimi, otporne na niske temperature i kratak dan. Dobro prolaze one sa zbijenom rozetom i brzim porastom.

Imaj na umu i razliku između tipova. Glavičasta salata raste duže od lisnate, jer joj treba vreme da formira glavicu. Ako želiš da sve stigne otprilike u isto vreme, to uračunaj pri setvi.

Koliko hladnoće salata podnosi

Najbolje raste na 15 do 20 °C, a glavicu najbolje zavija na oko 16 do 18 °C. I hladnije joj odgovara: biljke se dobro razvijaju kada je danju oko 12 °C, a noću oko 7 °C. Kada dnevna temperatura padne ispod 10 °C, rast se usporava.

Donja granica za normalan rad biljke je 5 °C, a gornja 20 do 25 °C. U fazi lisne rozete salata podnosi i -5 °C. Kratak mraz do -8 °C može da preživi, ali listovi tada postanu tvrdi i smežurani, a do berbe treba mnogo više vremena.

Pazi i na razliku između dana i noći. Ona ne bi trebalo da bude veća od 10 °C. U plasteniku se to najlakše narušava po sunčanom zimskom danu, kada se vazduh pod folijom brzo zagreje.

Seme klija najbolje na 15 do 20 °C. Na oko 18 °C niče za dva-tri dana.

Priprema plastenika i zemljišta

Pre nove setve iz plastenika ukloni sve ostatke prethodnih biljaka i očisti konstrukciju i foliju. Tako se smanjuje mogućnost da bolesti i štetočine pređu na salatu.

Zemljište treba da bude rastresito i bogato organskom materijom. Salati najviše odgovara humusno zemljište neutralne reakcije. Dobro joj dolazi mesto gde je pre nje raslo povrće đubreno stajnjakom, na primer paradajz, paprika ili kupus. Kompost ili stajnjak unesi u umerenoj meri. Zemlju obradi tako da bude sitna i mrvičasta.

Salata sama ne traži mnogo hrane, ali brzo pokaže kad nečega u zemlji nedostaje ili ima previše. Previše azota kvari list i stvara smeđi rub na obodu.

Rasad i rasađivanje

Rasad se najčešće pravi u kockama ili kontejnerima, jedno seme po mestu. Seme se ne stavlja dublje od 1 cm. Veće kocke duže drže rasad, jer biljka razvija jači koren, ali zato se posle rasađivanja brže primi i nadoknadi to vreme.

Za zimsku salatu rasad mora da prođe kaljenje. Plastenik ili prostor sa rasadom provetravaj sve duže, a temperaturu postepeno spuštaj. U fazi rasada važno je da biljke ne dožive stres, jer to kasnije može da ih natera da prerano krenu u cvetanje.

Pri sadnji:

  1. Pre rasađivanja zalij i kocke i zemlju.
  2. Kocku spusti u zemlju do jedne trećine visine. Rasad iz čaša sadi tako da bude u zemlji.
  3. Sitnije sorte sadi na oko 20 × 20 cm, a krupnije na 25 × 25 do 30 × 30 cm.
  4. Posle sadnje zalij zemlju malom količinom vode.

Sadnja na malč foliju često se koristi i daje vrlo dobre rezultate.

Zalivanje i provetravanje

Salata traži dosta vlage, naročito na početku i dok zavija glavicu. Ipak, previše vode joj škodi, posebno kad nema dovoljno toplote i svetla. Ako se voda duže zadržava na površini, donje lišće počinje da truli, a pojavljuju se siva trulež i druge bolesti. Zato zalivaj umereno i ujutru, da se zemlja do večeri prosuši. Najbolje je zalivanje kap po kap, jer ne kvasi lišće. Zalivanje odozgo izbegavaj dok se formira glavica, jer se voda zadržava između listova i podstiče trulež.

Provetravanje je glavna mera nege u plasteniku bez grejanja. Po sunčanom danu pod folijom brzo poraste temperatura, a vlaga se onda hvata na foliji i na biljkama. Redovno provetravanje sprečava to kapanje i smanjuje rizik od plamenjače i drugih gljivičnih bolesti. Vlaga u negrejanom tunelu je uvek veća, najviše rano ujutru i po oblačnom danu, pa otvaraj plastenik svakog dana kada to vreme dozvoljava.

Salata ne podnosi ni suv vazduh. Tada ostaje u rozeti i ne razvije lepu glavicu.

Svetlo je zimi presudno

U kratkim zimskim danima nedostatak svetla određuje koliko će salata rasti. Bez dovoljno svetla vegetacija se produžava, a glavice ostaju rastresite. Greška je pokušati da se manjak svetla nadoknadi toplijim plastenikom: tako nastaju samo slabije i rastresite glavice.

Ako želiš da salata pristiže postepeno kroz zimu, bez grejanja, to se postiže planiranom setvom u razmacima i dodatnim pokrivanjem. U plasteniku se za to koriste dva sloja folije i agrotekstil preko biljaka. Više o agrotekstilu i zaštiti od niskih temperatura pročitaj u tekstu Prvi jesenji mraz.

Na šta paziti zimi

Najčešći problemi salate u plasteniku tokom zime su gljivične bolesti, kao što su plamenjača i pepelnica, i lisne vaši. Pomaže sledeće:

  • obilazi biljke redovno i pregledaj lišće;
  • odstrani obolele biljke i ostatke iz plastenika;
  • ne zalivaj previše i ne kvasi lišće;
  • provetravaj svaki dan kada je napolju dovoljno toplo;
  • gajenje salate menjaj sa drugim povrćem, u plodoredu.

Berba

Glavičastu salatu beri odsecanjem glavice, kada stigne za upotrebu. Najbolje je to raditi dok je na biljkama još jutarnja rosa. Lisnatu salatu možeš da bereš celu, odsecanjem rozete, ili da otkidaš pojedinačne listove. Zrela salata može da sačeka berbu jednu do četiri nedelje, zavisno od temperature i sorte.

Izvori