ZASADObavesti me

BLOG

Kako čuvati krompir preko zime: sušenje, temperatura i mrak

Poslednje ažuriranje: 30. oktobar 2026.

Krompir iz bašte može da traje do proleća, ali samo ako u podrum ili ostavu uđe zdrav, suv i neoštećen. Većina gubitaka nastaje zbog rana na krtolama, previsoke ili preniske temperature i svetla. Ovde je redom opisano šta uraditi od vađenja do poslednje krtole.

Čuvanje počinje vađenjem

Za čuvanje vadi samo krompir kome je pokožica potpuno očvrsla. Kada se cima prirodno osuši, pokožica obično prestane da se ljušti posle oko 15 dana, a kod nekih sorti posle do 20 dana. Tek tada krompir krene napolje.

Kada se lišće požuti, cima može i da se poseče i ukloni, a krtole ostave u zemlji još desetak dana pre vađenja. Kad pokožica očvrsne, ne ostavljaj krompir predugo u zemlji. Krtole koje dugo stoje u suvoj i toploj zemlji gube vodu i lakše dobijaju modrice, a štetočine u zemljištu su najaktivnije u avgustu i septembru.

Na modrice utiče i temperatura samih krtola. Ispod 9 °C i iznad 28 °C krtole se mnogo lakše ozlede, a najbolje je vaditi ih kada su na 15 do 20 °C. Kad je toplo, vadi rano ujutru, najkasnije do 10 sati. Modrice se često pokažu tek u ostavi, dve do tri nedelje posle vađenja.

Vadi po suvom vremenu, da se na krtole ne lepi vlažna zemlja. Krompir iz razmekšane, natopljene zemlje unosi mnogo blata u ostavu, slabije se provetrava i lakše oboli. Ako je krompir pre vađenja zahvatila plamenjača, krtole se mogu pojesti ako se izvade na vreme, ali nisu za čuvanje.

Sušenje i zarastanje rana

Izvađene krtole ostavi nekoliko sati na suncu da se prosuše, pa očetkaj zemlju. Ako su jako blatnjave, mogu da se operu, ali onda moraju potpuno da se osuše pre spremanja. Posle toga drži ih u hladovini, ne na svetlu.

Svaka krtola se pri vađenju i prenošenju bar malo ošteti. Te rane treba da zarastu pre nego što krompir ode na hladno, jer kroz njih ulaze truleži. Rane najbrže zarastaju na 15 do 20 °C, uz vlažnost vazduha od 90 do 95 %. Krompir izvađen pre vremena, sa nezrelom pokožicom, prvih 7 do 10 dana drži na najmanje 15 °C.

U tom periodu prostor dobro provetravaj, desetak do petnaest dana. Vazduh kojim se krompir suši treba da bude dva do tri stepena hladniji od krtola, da se na njima ne bi hvatala vlaga i da se ne „znoje“.

Posle zarastanja temperaturu spuštaj polako. U skladištima se ona smanjuje za oko pola stepena dnevno, da krtole ne dožive nagli šok. U kućnim uslovima to znači da krompir ne prebacuješ odjednom iz tople prostorije na mesto blizu nule.

Sortiranje pre spremanja

Pre spremanja pregledaj svaku krtolu i razdvoji ih:

  • zdrave i cele idu na čuvanje;
  • oštećene, nagnječene ili načete ostavi za skoru upotrebu ili ih baci;
  • zelene krtole ne koristi za jelo; na svetlu krompir pozeleni i u njemu nastaje otrovni solanin;
  • krupne ostavi za kasniju upotrebu, jer duže ostaju sveže;
  • sitnije zdrave se dobro čuvaju i mogu da se odvoje kao seme za sledeću godinu.

Najveći deo gubitaka u ostavi prave suva i mokra trulež, plamenjača i gangrena krtola. Do zaraze najčešće dolazi baš kroz mehanička oštećenja. Zato sa krompirom i džakovima postupaj pažljivo, bez bacanja i udaranja, i pri vađenju i pri prenošenju i sortiranju.

Seme za sledeću sezonu čuvaj odvojeno od krompira za jelo. Ako semenski krompir prerano proklija, biljke kasnije slabije niču i daju manji rod. Više o gajenju pročitaj na stranici o krompiru.

Gde i na kojoj temperaturi

Krompiru treba hladna, mračna i suva prostorija u kojoj ne može da se smrzne. Dobro služe podrum, dobro izolovana garaža ili trap u bašti. Najbolji su podrumi sa podom od nabijene zemlje.

Za temperaturu se u preporukama za kućno čuvanje navode 7 do 10 °C, odnosno 8 do 12 °C. Krompir koji se drži za prženje i pomfrit čuva se na oko 10 °C, da se u njemu ne bi nakupljali šećeri. Previše hladno mu ne prija: ako se ohladi ispod -2 °C, krtole omekšaju i postanu slatke. Previše toplo takođe nije dobro, jer se tada sadržaj krtole troši i ona može da potera sitne nove krtole. Krompir u ostavi treba zaštititi od mraza izolacijom i pokrivanjem.

Mrak je važan iz dva razloga: na svetlu krompir zeleni, a u toplom i svetlom brže klija. Niska temperatura je glavni način da se klijanje uspori i bez ikakvih sredstava. Semenski krompir se ne posipa nikakvim sredstvima protiv klijanja.

U čemu čuvati krompir

Krompir mora da diše. Za čuvanje su dobri:

  • drvene ili plastične gajbe sa otvorima,
  • mrežaste vreće,
  • papirne ili jutane vreće,
  • letvaste police i lese, u mraku.

Plastične kese i zatvorene plastične kutije nisu dobre, jer ne propuštaju vazduh. Gde god da je krompir, prostor treba da se provetrava. Zaštiti ga i od miševa i drugih glodara.

Pregledi preko zime

Krompir obilazi bar jednom mesečno, a bolje na nekoliko nedelja. Traži krtole koje trule ili su krenule da klijaju i odmah ih izdvoji. Klijanje se tokom zime javlja i po nekoliko puta, a svaki put krompir gubi svežinu.

Čak i kad se sve uradi kako treba, nešto se izgubi. Pri dobrom čuvanju krompir izgubi oko 8 % mase zbog disanja i isparavanja vode, i još 3 do 4 % zbog truleži i drugih oštećenja. Iskoristi ga pre ranog proleća, kada krtole počnu da klijaju i da se smežuraju.

Ako u bašti ima još povrća za spremanje, pregled novembarskih poslova je u tekstu Radovi u bašti u novembru.

Izvori