ZASADObavesti me

BLOG

Radovi u bašti u novembru: berba, setva graška i priprema leja

Poslednje ažuriranje: 28. oktobar 2026.

U novembru se iz bašte skida ono što je ostalo, a leje se spremaju za zimu i za sledeću sezonu. Ima i nekoliko setvi koje se rade baš sada. Ovo je pregled poslova redom kojim dolaze.

Prva dekada: korenasto povrće i praziluk

Korenasto povrće i praziluk koji su još na leji izvadi u prvih deset dana novembra. Spremi ih u podrum ili u trap. Kako se šargarepa, cvekla i drugo korenje slažu u pesak i šta se sme držati jedno pored drugog, opisano je u tekstu Radovi u bašti u oktobru.

Kupus, kelj pupčar i keleraba

Kasni kupus stiže za berbu u oktobru ili novembru, zavisno od toga kada je posađen. Berba kupusa u bašti obično kreće sredinom novembra.

Kelj pupčar ostavi na leji do prvih mrazeva. Glavice se beru krajem novembra, kada ih mraz već uhvati.

Keleraba dobro podnosi niske temperature, pa može da se gaji i kasno u jesen. Biljke posejane krajem avgusta stižu za berbu u novembru. Najbolje raste kada je danju 14–20 °C, a noću 8–20 °C. Beri je ručno: oštrim nožem preseci stablo odmah ispod zadebljalog dela. Ako je leja pokrivena agrotekstilom ili perforiranom folijom, keleraba stiže za berbu 7 do 14 dana ranije nego bez pokrivača.

Šta još zaštititi kada temperatura padne ispod nule, ima u tekstu Prvi jesenji mraz: šta zaštititi u bašti.

Setva graška u novembru

Grašak se u jesen tradicionalno seje od sredine do kraja oktobra. Zbog nestabilnog vremena i sve češćih kasnih prolećnih mrazeva sada se preporučuje i setva u novembru. Ako u proleće udari kasni mraz, mlađe biljke ga podnose bolje od razvijenijih. Važno je samo da seme bude u zemlji pre nego što nastupi hladan period.

Kako da poseješ:

  • Seme stavi na dubinu 2–3 cm.
  • Redove razmakni 30–35 cm. Može se sejati u kućice, u jednorede ili u dvorede trake, a između traka ostavi oko 50 cm.
  • Posle setve zemlju dobro pritisni, naročito ako seješ u kućice.
  • Poseji 25–30% više semena nego u proleće. Deo biljaka strada preko zime, a deo nikne kasno i ne stigne da poraste pre mrazeva.
  • Pred zimu biljke treba da dostignu oko 10 cm, da se dobro ukorene.

Grašak ne voli kiselu zemlju: ne seje se tamo gde je pH ispod 6,5, a najviše mu odgovara slabo kisela do neutralna zemlja. Pred ovu setvu ne dodaj organsko đubrivo. Vegetacija je kratka, pa bi biljka terala lišće na račun mahuna. Koliko i kog đubriva treba, najpouzdanije pokazuje analiza zemljišta.

U dvoredim trakama biljke se oslanjaju jedna na drugu i ne leže po zemlji. Kako može da naraste od pola metra do metra, pomaže mu i oslonac: mreža, granje ili špalir.

Jesenji grašak se bere rano u proleće, pa leja ostaje slobodna na vreme za paradajz ili papriku. Kao leguminoza, grašak obogaćuje zemlju azotom i dobar je predusev za mnogo vrsta povrća.

Kasna setva šargarepe

Šargarepa se može sejati sve do prvih dana novembra, a tako posejana stiže za vađenje u martu. Seme stavi na dubinu 1,5–2 cm, u redove razmaknute oko 14 cm. Nicanje može da potraje i do 20 dana, zavisno od temperature.

Šargarepi odgovara plodna zemlja neutralne reakcije. Kamenje i nepropusni sloj u zemlji teraju koren da se račva i puca. Dobri predusevi su leguminoze, paprika, paradajz i kupus, a loši korenasto i krtolasto povrće. Posle šargarepe može da se seje gotovo svako povrće.

Jesenja obrada zemlje

Duboka zimska obrada radi se u oktobru ili novembru, na 30–40 cm. Prevrnuti gornji sloj ostaje izložen vlazi, vazduhu i mrazu, a zemlja preko zime upija padavine i u proleće se lakše sprema za setvu. Da bi obrada mogla na vreme, ostatke prethodnog useva skloni sa leje što ranije.

Zemlju obrađuj kada je vlažna, ali ne mokra. Najbolje se radi kada je u njoj otprilike polovina do 60% pora ispunjena vodom: tada se najlakše drobi i daje najbolji rezultat.

Za leje koje se tek prave, zemlju plitko prevrni ašovom i pokrij slamom ili lišćem. Postojeće leje samo razrahli vilama, rasporedi zreo kompost po površini i pokrij ga debljim slojem lišća ili slame.

Organski otpad, lišće i kompost

Sav organski materijal skupi pre nego što padne sneg. Ostatke povrća i začinskog bilja usitni i složi u gomilu za kompost. Opalo lišće, pokošena trava i usitnjene grančice mogu da idu u kompost ili u podignutu leju. Gomilu komposta pokrij slojem zemlje, a preko nje stavi crnu foliju.

Podignute leje se prave u kasnu jesen

Kasna jesen je vreme kada se obično prave podignute leje, a materijal za njih skuplja se tokom cele godine. Leja treba da bude visoka bar 20–30 cm, ali ne više od 100–120 cm. Širina od 120 do 150 cm omogućava da joj se priđe sa svih strana bez gaženja, a dužina može biti po želji.

Jednostavnija leja se pravi direktno na zemlji:

  1. Postavi drveni ram na zemlju, bez kopanja.
  2. Na dno stavi karton.
  3. Preko njega složi organski materijal: sitne grančice, suvo lišće, travu, kore od voća i povrća, seno ili slamu.
  4. Na vrh dodaj oko 15 cm zemlje pomešane sa zgorelim stajnjakom ili kompostom, tako da sloj za gajenje bude oko 30 cm.

Ako tokom pravljenja pada kiša, pokrij leju folijom. Kada se zemlja malo prosuši, nastavi, ali ne dozvoli da se potpuno isuši, jer se tada razlaganje organske materije usporava ili staje.

Prve godine zemlja u takvoj leji je za 5–8 °C toplija, pa je dobra za zahtevnije povrće kao što su paradajz, paprika, krastavac i plavi patlidžan. Kasnijih godina, kako se leja hladi, na nju idu manje zahtevne biljke. Jedna leja traje 5–6 godina, a posle se rastura i njen kompost koristi za novu.

Plastenik

Ako u negrejanom plasteniku gajiš zelenu salatu preko zime, kako se seje, sadi, zaliva i provetrava, opisano je u tekstu Salata u negrejanom plasteniku: setva i sadnja u jesen.

Izvori