ZASADObavesti me

BLOG

Radovi u bašti u oktobru: berba, čuvanje i priprema zemlje

Poslednje ažuriranje: 22. oktobar 2026.

Oktobar je mesec u kom se bašta prazni. Skidaju se poslednji plodovi, povrće se sprema za zimu, a leje i plastenik se pripremaju za sledeću sezonu. Ovo je pregled poslova po redu kojim obično dolaze.

Poslednji plodovi paradajza

Plodove paradajza koji su počeli da menjaju boju oberi i složi u gajbice. Gajbice drži blizu mesta gde se čuva voće: voće ispušta više etilena, pa paradajz pored njega brže sazreva. Plodove često pregledaj i odmah izbaci one koji su počeli da propadaju.

Kada zahladni, a na biljci ima još nedozrelih plodova, preseci stablo pri zemlji i okači celu biljku u toplu prostoriju, gde će plodovi dozreti.

Rotkva i kupus

Rotkva posejana leti stiže za vađenje u oktobru, pre jačih mrazeva. Može se vaditi postepeno, kako koji koren dostigne veličinu za upotrebu. Za zimu joj odstrani listove, a koren ostavi u podrum ili trap.

Kasni kupus, zavisno od toga kada je posađen, bere se u oktobru ili novembru. Glavice koje ostaju u bašti zaštiti od izmrzavanja: prekrij ih slamom i lišćem ili debljom plastičnom folijom.

Kako pripremiti povrće za čuvanje

Za zimu ostavljaj samo plodove koji su zreli, zdravi i neoštećeni, a beri ih pažljivo i očisti od zemlje. Najbolje je birati plodove prosečne veličine za tu vrstu.

Mesto za čuvanje treba da bude ušuškano, tako da temperatura ne padne ispod nule. Za većinu povrća najpovoljnije je od +1 °C do +4 °C, uz vlažnost vazduha od 75 do 90%. Dobro služe podrumi sa podom od nabijene zemlje, a prostorija ne treba da bude visoka. Niska temperatura smanjuje gubitak vlage i venuće, usporava mikroorganizme koji izazivaju trulež i smanjuje stvaranje etilena.

Pazi šta stoji pored čega:

  • Kupusnjače, lisnato povrće, pasulj, šargarepa, paprika i krastavac upijaju etilen, pa ih drži dalje od dinja, paradajza i voća, koji ga ispuštaju.
  • Krompiru i luku etilen pomaže da ne proklijaju, pa njih možeš držati bliže povrću koje ga ispušta.

Korenasto povrće

Šargarepu složi u sanduke sa vlažnim peskom tako da se korenovi ne dodiruju. Čuvaj samo potpuno zdrave korenove, a lišće skrati blizu glave. Korenasto povrće se čuva uspravno.

Ako nema podruma, veliku plastičnu kantu ili bure ukopaj u zemlju i puni naizmenično: red vlažnog peska, red korenova. Na kraju zatvori poklopcem i pokrij slamom i zemljom. Isto važi za celer, peršun i paškanat.

Cveklu ređaj u kutije sa vlažnim peskom ili piljevinom, opet tako da se korenovi ne dodiruju. Povremeno ih pregledaj i izbaci one koji počnu da propadaju.

Povrće koje ostaje na leji preko zime pokrij slojem slame i lišća, pa ga zaspi zemljom. Preostalo korenasto povrće i praziluk izvadi najkasnije u prvoj dekadi novembra i ostavi u trap ili podrum.

Krompir, luk i pasulj

Krompir se vadi kada lišće počne da vene. Izvadi sve krtole iz leje, jer krtole zaostale u zemlji povećavaju rizik od bolesti. Čuvaj ga na hladnom i mračnom mestu, na 7–10 °C, zaštićenog od mraza. Ako stoji u džakovima, sanducima ili rasut u gomili, ušuškaj ga da se ne smrzne, češće ga pregledaj i promešaj, da ne bi klijao.

Crni luk upleti u vence ili ga stavi u manje mrežaste vreće i okači na suvo i prozračno mesto u šupi gde neće smrznuti.

Pasulj pre spremanja osuši na suncu i redovno ga mešaj. Zatim ga sipaj u platnene vreće i drži nekoliko dana u zamrzivaču, da se unište žižci. Posle toga vreće okači u ostavu ili šupu.

Beli luk

Ako sadiš jesenji beli luk, kako se biraju čenovi, na kom razmaku i na kojoj dubini se sade, opisano je u tekstu Beli luk u jesen: kada i kako saditi čenove. Više o samoj kulturi ima na strani beli luk. U aplikaciji ZASAD sadnja i nega belog luka stižu kao dnevni zadaci u pravo vreme, uz podsetnik.

Jesenja obrada zemlje

Za povrće je najbolje zemlju obraditi u jesen, u oktobru ili novembru. Duboko prekopaj na 35–40 cm i prevrni gornji sloj, tako da ostane izložen vlazi, vazduhu i mrazu. Tako obrađena zemlja preko zime skuplja vlagu, a u proleće se brzo prosuši, pa se leje za rano povrće mogu na vreme pripremiti.

  • Leju koja je duboko obrađena u jesen ne prekopavaj ponovo u proleće. Prolećnim prevrtanjem donji vlažni slojevi izlaze na površinu i vlaga brzo isparava.
  • Ponovna obrada je potrebna samo ako je leja jako zakorovljena ili se zemlja preko zime jako sabila.
  • Svež i poluzgoreo stajnjak unosi se u jesen, pred osnovnu obradu. Potpuno zgoreo stajnjak ostavi za proleće, pred sadnju.
  • Koliko i kog đubriva treba, najpouzdanije pokazuje hemijska analiza zemljišta.

Glinovitu zemlju obrađuj kada nije ni previše suva ni previše vlažna, jer je period pogodan za obradu kratak. Takva zemlja je i jako osetljiva na gaženje, pa po vlažnim lejama ne hodaj.

Biljni ostaci: zakopaj, ne pali

Ostatke zdravih biljaka vrati zemlji umesto da ih spališ. Zakopani ostaci povećavaju sadržaj humusa, čine zemlju rastresitijom, pomažu joj da duže drži vodu i hrane korisne mikroorganizme.

Vatra radi suprotno: ubija mikroorganizme u površinskom sloju i uništava organsku materiju. Život u zemljištu počinje da se obnavlja tek oko 60 dana posle paljenja, a potpun oporavak može trajati i do godinu dana. Uverenje da se paljenjem uništavaju korovi i bolesti je pogrešno, jer je taj efekat kratak i mali u odnosu na štetu. Paljenje biljnih ostataka je u Srbiji i prekršaj koji se kažnjava novčano.

Ostatke biljaka za koje sumnjaš da su bolesne nemoj stavljati u kompost. Iznesi ih iz bašte i odloži daleko od leja.

Zelenišno đubrivo za prazne leje

Leja koja ostaje prazna preko zime može se zasejati biljkama koje se u proleće zakopavaju kao zelenišno đubrivo. Ono povećava sadržaj organske materije slično stajnjaku i štiti zemlju od erozije. Na siromašnoj i peskovitoj zemlji u oktobru dolaze u obzir:

  • uljana repica, koja se seje u oktobru, a zakopava u aprilu;
  • grahorica u smeši sa ovsom, koja se seje u septembru ili oktobru, a zakopava krajem aprila.

Biljke se zakopavaju kada imaju najviše zelene mase, obično u punom cvetanju. Pre toga ih sitno iseckaj, pa ih zakopaj na oko 20 cm, da se lakše unesu u zemlju i brže razlože.

Plastenik posle sezone

Kada se završi letnja proizvodnja, plastenik očisti pre nego što počne sledeća:

  1. Iznesi sve biljne ostatke, zajedno sa korenjem.
  2. Ukloni zaostalo lišće, zemlju, stare konopce i komade folije, jer na njima opstaju prouzrokovači bolesti.
  3. Operi konstrukciju običnom vodom.
  4. Očisti ili zameni konopce, saksije, mreže i alat.
  5. Proveri provetravanje, pokrivnu foliju i sistem za zalivanje.

Ako u plasteniku planiraš zelenu salatu preko zime, zemlja treba da bude rastresita i bogata organskom materijom. Salata najbolje klija na 15–20 °C, a odrasle biljke podnose i do 5 °C. Zalivaj umereno, najbolje ujutru, da se zemlja do večeri prosuši. Plastenik redovno provetravaj, jer kondenzovana vlaga pogoduje gljivičnim bolestima.

Izvori