ZASADObavesti me

BLOG

Šta raditi sa opalim lišćem: kompost i lisni humus

Poslednje ažuriranje: 2. novembar 2026.

Opalo lišće ne mora da se spaljuje ni baca. Od njega nastaju dve korisne stvari za baštu: kompost, kada se lišće pomeša sa ostalim baštenskim i kuhinjskim otpadom, i lisni humus, kada se lišće ostavi samo da polako istrune. Ovde je opisano kako da uradiš i jedno i drugo.

Zašto vredi skupljati lišće

Kompost popravlja zemlju u bašti. Zemljište postaje poroznije, u njemu ima više organske materije i azota, i bolje zadržava vodu i toplotu. Koristi se i u povrtarstvu, posebno kao osnova za supstrat za rasad. Najjeftinije je napraviti ga na licu mesta, u samoj bašti ili dvorištu.

Lišće je u gomili za kompost takozvani „smeđi“ materijal, bogat ugljenikom. Takav materijal se sporo razgrađuje, ali drži gomilu rastresitom, pa do nje dolazi vazduh.

Koje lišće je najbolje

Skoro svako lišće, pa i iglice četinara, na kraju istrune, ali ne istom brzinom.

  • Hrast, bukva i grab se razgrađuju gotovo sami i daju najbolji lisni humus.
  • Krupno i debelo lišće, kao kod javora, oraha, divljeg i pitomog kestena, prvo usitni ili ga stavi u običan kompost.
  • Zimzeleno lišće, na primer lovorvišnja, takođe je bolje usitniti i dodati kompostu.
  • Iglice četinara se raspadaju dve do tri godine. Ošišane grane četinara bolje idu u kompost.
  • Borove iglice daju kiseo humus. Drži ih u posebnoj gomili i koristi kao malč za biljke koje vole kiselu zemlju, kao što su borovnice.

Kako skupiti lišće

Skupljaj lišće iz svog dvorišta ili iz mirnijih ulica. Lišće pored prometnih puteva može da bude zagađeno. Ono sa ulice prebiraj pre slaganja, jer u njemu ima smeća.

Lišće se najlakše skuplja po suvom danu bez vetra. Ako duva, grabulji u pravcu vetra. Za podizanje gomile pomažu dve ravne daske od šperploče ili plastike, kojima lišće uhvatiš kao lopatom.

Ako lišće leži po travnjaku, pređi preko njega kosačicom. Ona ga usitni, pa brže trune, a uz lišće se pokupi i pokošena trava, koja gomili dodaje hranljive materije.

Lisni humus: samo lišće

Lisni humus je najprostiji način. Ne treba ništa osim lišća, vode i strpljenja.

U vrećama

  1. Napuni veliku plastičnu kesu za smeće lišćem.
  2. Ako je lišće suvo, pokvasi ga.
  3. Nožem ili vilama probuši nekoliko rupa u kesi.
  4. Labavo veži vrh i ostavi kese negde sa strane.
  5. Ostavi ih da stoje do dve godine.

U ogradi od žice

Napravi kvadratnu ili okruglu ogradu od žičane mreže i učvrsti je kočićima ili trskom po uglovima. Postavi je na zaklonjeno mesto, da vetar ne razduva lišće. Što je gomila veća, to brže trune.

Lišće pokvasi ako je suvo, a gomilu redovno vlaži, posebno kada je toplo i suvo. Ako se humus sporo pravi, povremeno prevrni gomilu da uđe vazduh i pazi da se ne isuši.

Kada je spreman

Većini lišća treba oko dve godine da se razgradi. Humus stariji od dve godine je dobro istrunuo i može da se koristi za setvu, sam ili pomešan u jednakim delovima sa oštrim peskom, baštenskim kompostom i dobrom zemljom.

Mlađi ili grublji humus koristi kao malč, u sloju debelom bar 5 cm. Služi i za popravku zemlje i kao pokrivač za golu zemlju preko zime. U gomilu lišća mogu da se nasele korovi i njihovo seme, pa takav humus ne stavljaj tamo gde bi ti korov napravio veliki problem.

Lišće u običnom kompostu

Ako ti se ne čeka dve godine, lišće pomešaj sa drugim otpadom. Uz smeđi materijal, kao što su lišće, uvelo cveće i usitnjene grančice, gomili treba i „zeleni“ materijal bogat azotom: sirovo povrće, kore krompira, ostaci voća, talog od kafe, ostaci čaja i ljuske jaja. Zeleni deo se brže razgrađuje i drži vlagu u gomili. Jedna preporuka je da otpad bude oko dve trećine vlažnog, zelenog materijala i trećina smeđeg, suvog.

Gde napraviti gomilu

  • Pravi je direktno na zemlji, da do nje dođu mikroorganizmi iz zemljišta. Podloga ne sme da bude beton, cigla, asfalt ili drvo.
  • Izaberi mesto do kog se lako dolazi i gde se ne zadržava voda.
  • Polusenka štiti gomilu od isušivanja leti i od jakih kiša.

Kako složiti slojeve

  1. Skini tanak sloj zemlje sa mesta za gomilu.
  2. Na dno stavi drenažu od grančica i debljih stabljika, na primer kukuruzovine.
  3. Složi sloj otpada debljine 15 do 20 cm, pa preko njega oko 5 cm zemlje.
  4. Smenjuj smeđe i zelene slojeve. Pokošenu travu prosuši i stavljaj u tankom sloju.
  5. Slaži do visine od najviše 1 m i završi slojem zemlje od oko 10 cm.

Zemlja između slojeva unosi mikroorganizme koji razgrađuju organsku materiju. Kompostu može da se doda i stajnjak.

Vlaga i prevrtanje

Gomila treba da bude vlažna, ali ne mokra. Ako je previše mokra, kompost postaje sluzav i smrdi, a ako je suva, materijal ostaje vlaknast i jedva se razgrađuje. Zimi je zaštiti od viška vlage i hladnoće, a leti od isušivanja.

Prevrni gomilu nekoliko puta godišnje, da uđe vazduh i da se razgradnja ubrza. Ako je to previše posla, dovoljno je da je promešaš vilama na nekoliko meseci. Kompost se pravi i bez prevrtanja, samo sporije. Može da se pravi tokom cele godine, ali zimi mikroorganizmi rade sporije.

Šta ne ide u kompost

  • bolesne biljke i biljke sa zrelim semenom, uključujući korov;
  • otrovne biljke i uginule životinje;
  • kuvana hrana;
  • veće količine novina i šarenih časopisa;
  • sadržaj usisivača i pepeo od kamenog uglja;
  • metal, staklo, plastika i ostaci zaštitnih sredstava.

Lišće sa biljaka za koje sumnjaš da su bolesne zato ne stavljaj u gomilu.

Kada je kompost gotov i kako ga koristiti

Zreo kompost može da bude gotov za 2 do 20 meseci, zavisno od načina, materijala i uslova. Kod kućne gomile složene po slojevima računa se na 6 do 10 meseci.

Gotov kompost je ujednačen, mrvičast, tamnosmeđ do crn i miriše na šumsku zemlju. Nezreo kompost nije taman, miriše kiselo ili na pečurke i u njemu se još vide delovi otpada. Neraspadnute ostatke vrati u novu gomilu.

U proleće, pred sadnju, ili tokom rasta biljaka, kompost rasporedi po zemlji i plitko ga umešaj u površinski sloj. Ne zakopavaj ga duboko, jer tako guši zemlju. Manje količine prosejanog komposta mogu da se dodaju tokom cele godine.

Ostale jesenje poslove, od pripreme leja do zaštite od mraza, pregledaj u tekstu Radovi u bašti u novembru.

Izvori