ZASADObavesti me

BLOG

Kako čuvati mrkvu i cveklu preko zime: vađenje, pesak i trap

Poslednje ažuriranje: 9. novembar 2026.

Mrkva i cvekla mogu da traju veći deo zime, ali samo ako se izvade u pravom trenutku, pažljivo očiste i drže na hladnom i vlažnom mestu koje ne promrzava. Najveći neprijatelji su im sušenje, mraz, trulež i glodari. Ispod je redom opisano šta uraditi od vađenja do proleća.

Kada vaditi mrkvu za čuvanje

Za čuvanje preko zime najbolja je mrkva iz kasne setve, iz maja ili juna, izvađena u takozvanoj tehnološkoj zrelosti. Taj trenutak prepoznaješ po najstarijim listovima: kada počnu sami od sebe da se suše i odumiru, koren je završio sa nakupljanjem šećera i spreman je za vađenje.

Ne čekaj predugo. Ako mrkva ostane u zemlji posle tog trenutka, a krene kišovit period, biljka može ponovo da potera nove listove. Oni rastu na račun hrane nakupljene u korenu, pa mrkva gubi kvalitet i slabije se čuva.

Vađenje tokom oktobra i početkom novembra daje dobre rezultate za duže čuvanje, pod uslovom da još nije jako hladno i da biljke imaju zdravo lišće. Za lišće je mrkvu i lakše izvući.

Vadi po suvom vremenu kad god možeš, jer se tada zemlja lakše skida sa korena. Pažljivo podigni koren vilama, da se ne slomi, naročito u teškoj zemlji. Svaka ogrebotina slabi pokožicu, pa koren brže gubi vodu. Mrkva koja se suši gubi boju i čvrstinu, lakše strada od hladnoće, brže stari i lakše je napadaju bolesti.

Kada vaditi cveklu

Cveklu za zimu vadi u jesen, čim koren dostigne odgovarajuću veličinu, a to je prečnik od oko 5 do 8 cm. Cvekla ne podnosi mraz, pa je ne ostavljaj nezaštićenu kad zahladi.

Ne čekaj ni da potpuno preraste. Cvekla izvađena u punoj zrelosti daje najviše korena, ali tada ima grublje meso, debelu koru i miris na zemlju. Koren izvađen nešto ranije je nežniji, ima tanju koru i bolje se drži u trapu. S druge strane, sasvim sitni korenovi se čuvaju lošije od krupnijih.

Vadi je pažljivo, da se koren ne ošteti, i četkom skini zemlju.

Priprema pre spremanja

I za mrkvu i za cveklu važi isto: na čuvanje ide samo zdrav, ceo i neoštećen koren. Pregledaj svaki komad i izdvoji one sa ranama, pukotinama ili tragovima truleži. Njih iskoristi što pre ili ih baci.

  • Zemlja: otresi je ili očetkaj, da koren bude čist.
  • Lišće kod mrkve: skrati ga sasvim blizu glave korena.
  • Lišće kod cvekle: odseci ga ili uvrni rukom oko 2,5 cm iznad korena, da se koren ne zaseče.

Lišće se uklanja da koren ne bi trulio.

Gde i na kojoj temperaturi

Korenastom povrću treba hladno, mračno i vlažno mesto koje ne promrzava. Za povrće uopšte, u preporukama za kućno čuvanje navodi se temperatura od 1 do 4 °C i vlažnost vazduha od 75 do 90 %, a u drugim od 0 do 4 °C i 85 do 90 %. Mrkva se najbolje drži na oko 1 °C uz vrlo vlažan vazduh, oko 97 %.

Najbolji su podrumi sa podom od nabijene zemlje. Gde god da je povrće, najvažnije je da se ne smrzne, pa prostor izoluj i pokrij po potrebi. Vazduh treba da struji kroz prostoriju i između korenova.

Mrkva može da stoji u istoj prostoriji sa cveklom, kupusom i prazilukom, jer im odgovaraju slični uslovi.

Sanduk sa vlažnim peskom

Ovo je najjednostavniji način za podrum, garažu ili šupu. Mrkva i cvekla gube vodu i smežuraju se na suvom vazduhu, a pesak ih štiti od toga.

  1. Na dno drvenog sanduka stavi sloj vlažnog peska.
  2. Poređaj korenove tako da se međusobno ne dodiruju.
  3. Zaspi ih peskom, pa ređaj sledeći red.
  4. Sanduk drži u mraku, na mestu koje ne promrzava.

Za cveklu može da posluži i suv pesak, supstrat ili kokosovo vlakno. Tako spremljena cvekla traje bar par meseci. Sanduk povremeno proveri i izvadi svaki koren koji je počeo da truli.

Trap u dvorištu

Kad nema podruma ili ima više povrća nego mesta, pravi se trap.

Mali trap za jednu porodicu. Iskopaj jamu i obloži je plastičnom folijom. Napuni je mrkvom ili cveklom naizmenično sa vlažnim peskom. Odozgo stavi foliju, pa dasku, pa zemlju. Tako je povrće zaštićeno od vode, štetočina i mraza. Kad ti zatreba, skloni zemlju, podigni dasku i uzmi koliko ti treba. Mrkva u ovakvom trapu može da se sačuva do kraja marta.

Ukopano bure ili kanta. Veliku limenu ili plastičnu kantu ukopaj u zemlju i puni je u slojevima: red vlažnog peska, red korena. Na vrh stavi poklopac, preko njega slamu i zemlju, pa otvaraj po potrebi.

Veći trap. Kod većih količina korenje se slaže u vlažan pesak i pokriva slamom, pa zemljom od desetak centimetara. Duž trapa, na svakih 1,5 do 2 m, ostavi otvor za vazduh, na primer šuplju keramičku cev ili drvene letve, da toplota i vlaga mogu da izađu.

Dobro mesto za trap je zaklonjeno, ocedno i nije podvodno, na primer uz zid kuće. Oko trapa iskopaj plitak kanal da voda otiče. Na dno stavi sloj peska ili lake zemlje od dvadesetak centimetara, preko njega slamu, pa slaži korenje tako da najkrupniji budu dole. Zaravnaj zemlju na vrhu lopatom, da kiša ne ostaje na trapu. Računaj i na miševe, jer trap im je privlačan.

Ostaviti u leji

Na ocednom zemljištu deo mrkve i cvekle može da ostane u leji i da se vadi po potrebi. Na vlažnom i podvodnom zemljištu to se ne preporučuje, jer koren truli. Tada je bolje izvaditi sve i spremiti u pesak ili trap.

Ako ostavljaš povrće u zemlji, ukloni lišće, pa leju pokrij slamom, lišćem ili kartonom i zatrpaj zemljom ili pričvrsti mrežom ili agrilom. Za mrkvu je dovoljan sloj od oko 15 cm. Cveklu jak mraz lakše oštećuje, pa njoj treba deblji sloj, oko 30 cm. Pokrivač ujedno sprečava da se zemlja smrzne, pa se koren lakše vadi. U hladnijim krajevima sigurnije je povrće spremiti unutra. Pre nego što pokriješ leju, pročitaj i kako se štiti bašta od prvog mraza.

Pregledi preko zime

Obilazi spremljeno povrće redovno. Traži korenove koji su se smežurali ili počeli da trule i odmah ih izdvoji, da trulež ne pređe na susedne. Obrati pažnju na tragove miševa i pacova, naročito kod trapa.

Pri dobrim uslovima mrkva može da se čuva i do šest meseci. Ako spremaš i krompir, o njemu pročitaj u tekstu Kako čuvati krompir preko zime, a ostale poslove za ovaj mesec u tekstu Radovi u bašti u novembru.

Izvori